Guca prevrsila meru: BOJKOT SABORA TRUBACA

Kada sam 2001 godine napravio prvi Ponocni Dvoboj Mastora Trube jasno sam Guci u planu razvoja velikog festivala napisao da cemo napraviti monstruma od festivala sa svetskom slavom koji potom necemo moci da kontrolisemo zbog nedostatka kadrova koji ce tim festivalom upravljati. Muzicki dvoboj je postao popularna vrsta koncerta u celom svetu a  Guca se smanjila po broju stanovnika na 1300 i desilo se to sto sam predvideo. Za dobru prognozu svakog pojedinacnog problema u razvoju Sabora Trubaca sam nazvan Barabom (hvala na komplimentu Gradjanina Adama Tadica sto me na nekoj press konferenciji nazvase biblijskim imenom samospasitelja nacije) jer sam trazio odgovornost za predvidjene greske. Govorim istinu o ogromnim problemima u kojima se Guca nasla i citam tuzni poziv trubacima na bojkot Sabora Trubaca koji sam takodje predvideo. Tako je to kada se radi posao specijalizovanog producenta velikih dogadjaja u malim sredinama gde mi radno iskustvo od 30 godina ukazuje na predvidljivost bezakonja i pohlepe koji su zavladali Gucom  ali i citavom Srbijom.

Za tih nasih zajednickih 12 godina Guca je lose kopirala moj razvojni program iskazan u dva petogodisnja plana i nije vaspostavila pravedan sistem  samofinasiranja festivala koji bi postovao trubace i njihova prava. Zato  je ostala bez prava na svoj arhiv a trubaci stekli mogucnost za naplatu svojih prava preko nemacke autorske agencije (kad vec nemamo svoju koja radi svoj posao).Nije shvacena ni preporuka da mesanje politickih partija u kulturne institucije i njihovu ekonomiju, radi profita, po prirodi stvari dovodi do rusenja kulture. Prokleto je tesko biti star i iskusan kada gledas propadanje kulturnog bica ovog naroda predvodjen pohlepnim politicarima. Kako na to mirno gledati?

VIDEO: GUCA - ZASTO TRUBACI CUTE?

I svake godine u Guci ista pesma. Gomila nikada resenih problema koji postoje tokom cele, 53 godine duge istorije Sabora Trubaca. Na kraju kao covek koji postuje resenja zapisana u tradiciji naseg naroda, mogu samo reci da nema ko da ih procita i da podsetim da za ovaj status quo postoji resenje. Zato tiho nastavljam da se njime bavim jer sam i dalje zvanicno ovlascen da obavljam posao zastupnika i Sabora Trubaca i samih Trubaca – njegovih osnivaca. 

Kao i mnogo puta do sada postavicu resiv problem za neodgovoran management Sabora Trubaca – bice to film sa unapred prodatom svetskom distribuciojom koji ce stvoriti Sabor kakav bi on trebalo da bude u buducnosti, sa postovanjem prava trubaca i sa ujedinjenjem najvecih festivala sa svih kontinenata. Bez mogucnosti mesanja politike u ovu globalnu kulturnu fuziju.

Naime meni kao filmskom autoru i producentu niko ne moze da ospori Sabor Trubaca kao festival koji u filmu ujedinjuje muzicare najvecih festivala na svetu, kroz borbu za opstanak humanosti na svim kontinentima putem ujedinjene tradicionalne muzike citavog sveta. 

Dugo iskustvo rada u muzickoj i filmskoj produkciji i ogromna mreza muzickih prijateljstava po citavom svetu i mentorstvo iskusnih muzickih producenata, omogucili su mi da stvorim potpuno novi nacin filmske produkcije i postavim muzicki repertoar koji predstavlja osnovnu vezu vecine svetskih kultura u tradicionalnoj muzici. Hiljade sati snimljenih video materijala koji u samom centru nose lepotu nase trube koja sve te festivale povezuje u jedan zajednicki orkestar. Vrlo dobro znam da i Srbiji i Saboru Trubaca treba samopouzdanja koliko i ovom svetu koji se zaneo u svojoj pohlepi i zapoceo globalni proces unistenja u kojem sada retki vide izlaz. Znam koliko je jak nas kolektivni duh kada imamo snage da postedimo svet od mrznje koja nam cesto preplavljuje srca. Kriza i rat su ovaj narod iscrpli i kompas se trenutno vrti u krug i ne pokazuje pravac u kojem treba ici. Zato sam citavih 12 godina potrosio na ovaj isprva moj mali san, a zatim pre cetiri godine i obnarodovani projekat, koji je odmah na pocetku dobio kompliment za najbolji world music orkestar od strane svetskih muzickih autoriteta. 

Cudili se ljudi mojim filmovima bez reci koje nisam promovisao u Srbiji ali sam im dozvolio da shvate da je to bilo tek prizmelje u gradnji nebodera filmske produkcije sa 60 zemalja i njihovih kultura da bi se izgradio osecaj potreba za zastitom humanosti koja je na planeti zemlji pocela da nestaje. Ista ona humanost koja nedostaje prema cuvarima nase kulturne tradicije, nedostaje citavom svetu. Nasi su trubaci gradili Sabor krvavim usnama tokom celodnevnih takmicarskih obaveza i izgradili svetsko ime festivala u Guci. Taj rad u Guci i u Srbiji niko ne priznaje kao sto je negde duboko u nama povredjena humanosti koja je svakodnevnim vestima neprestano povredjivana krutoscu i grubostima ljudskog uma.

Izgraditi tu ogromnu filmsku paletu Sabora Trubaca na filmu je snimanje koje aktivno radim vec cetiri godine i imam nameru da ga zavrsim za tri godine. Bice to najveci svetski festival koji prikazuje civilizaciju sa svim svojim aktuelnim problemima koji se samo zajednickim radom svih ljudi na planeti mogu prevazici. Centar tog svetskog festvala bice Guca kakvom je ja vidim i neka model saradnje nasih umetnika sa citavim svetom bude putokaz / olaksanje svim onima koji takvu potrebu osecaju npr. pri razvoju pregovora pri pristupu Evropskoj Uniji ali i putokaz covecanstvu ove planete koji dokazuje da se samo udruzivanjem u zajednickom resavanju problema mogu prevazici mnogi problemi danasnjice. Krajnje je vreme da ljudska vrsta shvati da rat nije nacin za resavanje problema niti za prosperitet ljudske vrste na ovoj planeti. Zato neka taj skromni poduhvat muzicara ovog sveta koji u kolektivno umetnickom delu  daruju po kap svoje umetnicke kreacije bude model moguceg nacina funkcionisanja moderne drzave, grada, sela, porodice...i neka se danasnja Guca zamisli kakav lik zeli da dobije u tom filmu: ruzan, kakvog ga sada ima prema trubacima i publici koja ga je gradila zajedno sa trubacima ili najlepsi moguci na svetu, udruzujuci najvece festivale u jedan sa zajednickom porukom pozitivizma sa ponosnom publikom koja slavi najlepse ljudske vrednosti i snagu ujedinjenja.

Mozda bi i vlast ove drzave trebalo o tome da razmisli imajuci u vidu da sam se produkcije festivala u Guci prihvatio u najgorem mogucem momentu najvece satanizacije srpskog naroda i od Balkana  i tople balkanske duse napravio svetski muzicki trend.

I jedna i druga moguca opcija raspleta na kraju filma su sasvim solidni dramaturski moguci zavrsetak tog mog filma za koje postoji adekvatno trzisno opravdanje i snazno interesovanje.

Neki bi, siguran sam u nekom svom vidjenju raspleta zeleli da Srbija bude prikazana kao nedostojna snazi svoje muzicke tradicije ali bih svakako vise voleo da se u filmu desi katarza spoznaje znacaja velikog sjedinjenje ljudskog roda oko opstanka planete bas u Guci.  U toj opciji nema mesta za one koji mogucnost da se to desi osporavaju. Pa ni za Gucu.

Ako se iz ovog sna vratimo u grubu realnost, sadasnji Sabor je u ogromnom problemu bojkota trubaca koji godinama narasta uz smanjeno interesovanje publike uzrokovano drasticnim padom kvaliteta programskih sadrzaja i kvaliteta turisticke ponude. 

Resenje ovog problema je vrlo jednostavno: Ako estradne zvezde koji su za razliku od trubaca na Saboru trubaca placene zestokim honorarima za svoje nastupe, trubaci su zasluzili da budu placeni duplo vise od njih jer su Dragacevu podarili ovaj bise svojom muzikom u moraju biti cenjeni kao sto je u svetu cenjen jedan Pikaso ili Miles Davis. To Guca duguje trubi i ako se to desi Dragacevo ce smoci snage da stvori najveci svetski festival.     

Naime treba podsetiti da Gradjanin Adam Tadic, sadasnji direktor Centra za Kulturu, Sport i Turizam, koji je u vreme mog dolaska u Gucu 2001 godine bio Predsednik Opstine Lucani kojoj teritorijalno pripada Guca, nije imao sredstava ni za telefonske racune tadasnjeg Doma Kulture i molio za pomoc u obezbedjenju uslova za produkciju Sabora Trubaca te godine. Bilo je tuzno i sramotno posmatrati sepurenje Karica tajkuna koji je napravio spomenik trubacu sa svojim likom u centru Guce. Gledati kako tri dana pred proglasenje stecaja Sartida Sabor sa ovim kapitalnim gubitnikom potpisuje ugovor o generalnom sponzorstvu od kojeg nije vidjen niti jedan jedini dinar koristi.

Narednih godina sam posle toga u ime svoje nemacke firme placao kompletne produkcijske troskove festivala i pokrenuo svetsku promociju koja je dovela ogroman broj stranih gostiju sa oko 1700 novinskih clanaka u stranoj stampi, dok je spomenuti Gradjanin Tadic 12 godina kasnije svojim bahatim stavovima prema ucesnicima festivala u Guci, prodao ime  najstarijeg festivala sakralne muzike u Evropi nekakvim uvazenim trgovcima alkoholnih pica cije je ime izbrisalo ime Sabora Trubaca i izazvao visegodisnji revolt trubaca. Dovoljno je dakle biti radnicko dete sa beogradske Karaburme koje voli svoju zemlju i svoj narod, pa zakljuciti da se radi o unistenju festivala losim programskim resenjima i poslovanjem sto dovodi do ogromnog nezadovoljstva trubaca koje se nanovo obnavlja svake godine, svaki put sve jace i jace dok se kola ne budu slomila na ledjima osiromasenog Dragaceva kojem ovaj festival mnogo znaci.Meni to nikada nije bila zelja jer sam uprkos svim nedacama nastavio da radim za sabor jer to sto radim ne radim zbog novca.

Nisam profesionalni patriota kao Gospodin Adam Tadic koji od silnog kulturnog aktivizma ne zna da pokaze gde mu je arhiv Sabora Trubaca koji je napravio za tih 12 godina. U istom periodu sa napravio napravio arhiv od 300.000 muzickih naslova kulturnog nasledja i slicnosti Balkana i objavio 20tak svetskih muzickih izdanja koja su od sabora napravila svetsko ime jer moje jeftine cipele gaze korake od sedam milja po svim kontinentima i otvoreno komuniciraju sa svim kulturama, dok mojom rodnom Srbijom vladaju politicki Komesari moje mladosti koji se koprcaju u bezidejnosti i dozvoljavaju propast zemlje koju smatraju datim poklonom za eksploataciju zarad licnih materijalistickih ciljeva. 

Sadasnji predvodnici festivala nisu sposobni da donesu duhovnu promenu u zivot ovog napacenog naroda, sto je njihov osnovni socioloski zadatak kulturnih radnika i moja najveca zamerka njima.

Pitam se ko je taj jadnicak Gradjanin Adam Tadic - profesionalni patriota u danasnjoj Srbiji koji se krije iza drzave i turbo folka i koji neprestanom svadjom sa Trubacima ucesnicima najvece kulturne manifestacije u ovom regionu zaposeda medije svojim neprestanim laznim izjavama? U poslednje borbene redove Sabora potisnut  je njegov osnivac Prof. Nikola Stojic koji nemocan pred secikesama cuti i brani staru ideju sabora u svojim mislima? Koja je drustvena funkcija Gradjanina Adama Tadica i njemu slicnih? Koga oni pokusavaju da obmanjuju pozivima na pijanku eminentnog proizvodjaca alkoholnih pica umesto na hodocasce nasoj trubi? Ne moze nas obmanuti taj propali coveculjak narusenog zdravlja Gradjanin Adam Tadic. 

  

Kome je vise do svadje i optuzivanja bez krajnje odgovornosti?

Dosta tih kloniranja lazljivih politicara koji nas decenijama vode u 21. vek, grade autoputeve koje niko ne vidi, bezocno lazu da imaju projekte za cuvanje hrasta i stite gresne projektante, ili neodmereno obecavaju stotinu milijardi evra stranih investicija da bi odmah po dolasku na vlast ucutali kao ribe i zaboravili na obecanja koja deluju isto toliko lazno kao i obecanja svih njihovih prethodnika koji su isto tako vredjali inteligenciju ovog naroda. Svi oni zajedno nisu niti primetili sta je nas najveci i najuspesniji izvozni potencijal koji je na svetskom planu pomirenja sa svetom ucinio vise nego svi politicari zajedno. Za taj zakljucak je potrebno samo malo promucurnosti i samopostovanja za trubu i njenu svetsku popularnost ali i malo poznavanja pravila poslovanja i npr. poznavanja znacenja poslovnog modela fransize koja je mogla biti prodata citavom svetu da su predvodnici kulturne manifestacije i regionalne politicke kolovodje zaista stekle diplome kojima se javno hvale.

Dosta vise tog amaterizma jer je cela Evropa pocela da gradi svoje trubacke festivale a Guca nema ni koncertnu agenciju za saradnju sa tim festivalima a kamoli znanja i kadrova za funkcionalizaciju festivalske fransize.

Umesto da imamo deset velikih orkestara na stalnoj turneji mi pare trosimo na istorijske spektakle koje niko sem nas nece videti. Dovoljno je bilo gledati taj infantilni amaterzam na delu jer to nije dobar nacin da se promovise Srbija.

Vise je nego jasno da pravi problem u Guci nije nezadovoljstvo trubaca pravilnikom takmicenja i nacinom dodele nagrada,koje su cao (o drskosti) clanovi zirija dodeljivali orkestrima u kojima sviraju, vec cinjenica da se bojkot trubaca zasniva na nezadovoljstu zasnovanom na losem poslovanju sabora koji u svom biznis planu nema stavku njihovih honorara ali ima vesto prikrivanje nalaza Budzetske inspekcije Ministartva za Finasije koje je pronasla ogromne anomalije u poslovanju Sabora Trubaca i Opstine Lucani. Sasvim je razumljivo da trubaci hoce da bojkotuju sabor jer i macke na gucanskoj kaldrmi o tome pricaju a Gradjanin Adam Tadic prikriva.

Dakle upitajmo se ko i zasto sakriva taj finansijski izvestaj?

I iskreno mi je zao sto moram da razocaram imenovanog Gradjanina Adama Tadica i njemu slicne da ja nisam autor spornog anonimnog pisma. Autor tog pisma je njegova losa savest jer ja nikada nisam imao potrebu za anonimnim nacinom obracanja. O ovakvim problemima od samog pocetka govorim javno od momenta kada je pravnicki tim koji je procenio da se u slucaju Sabora Trubaca radi o organizovanom kriminalnom poduhvatu i odmah izgubio licence za rad. Govorio sam javno uprkos jasnom razumevanju da se bavim opasnom rabotom u zemlji u kojoj ne postoji pravosudje i pravosudna funkcija Specijalnog suda  koji na zalost predstavlja samo alat za zamenu vlasti ali ne i za procesuiranje organizovanog kriminala.  Upravo zato o tome radim film i sve diskreditujuce materijale cuvam kao garanciju svog zivota.

Praksa na zalost pokazuje da pravosudni sistem u ovoj zemlji stiti profesionalne patriote koji putem svojih partiokratski stecenih pozicija raspolazu sudbinom ovog naroda bez ikakve odgovornosti. Izgleda mi kao da ce uskoro predsednici politickih partija narucivati pesme koje ce orkestri izvoditi na saborskom takmicenju? A od politicke odgovornosti za lose poslovanje nista: Naprave svinjariju bez odgovornosti, povuku se na par godina u drugi plan ostavljajuci deo svoje pozorisne trupe koja deluje iz suprotne politicke opcije da nastavi pljacku a zatim se opet presvucena u neku novu partijsku uniformu vracaju na scenu i nastavljaju sa istim poslom. To je i meni koji se politikom ne bavim potpuno jasno.

Ovom narodu nisu potrebna takmicenja u kojima clanovi strucnih zirija i korumpiranih komisija dodeljuju nagradu samima sebi.

Ovom narodu nije potreban festival u kojem direktor festivala narucuje pesme koje ce orkestri takmicari svirati kao narucene pesme u kafani.

Ovom narodu nije potreban festival na kojem se svira za baksis vec za papren honorar da bi festival bio legenda o kojoj se prica po celom svetu kao o trubama u Burbon Street u New Orleansu.

Ovom narodu nisu potrebni festivali koji ucenjuju ucesnike obecanim nagradama na takmicenju i bez ikakvog zakonskog osnova prodaju intelektualnu svojinu umetnika. Tako se nasoj deci nece stvarati pozitivni uzori i nove generacije trubaca.

Ovom narodu ne trebaju vise nikakvi koncerti Gorana Bregovica koji je u citavom nizu sudskih sporova i njegovog prijateljskog okruzenja proglasen lopovom. Takvi uzori lopova nasoj deci nisu potrebni kao sto nisu potrebni nastupi slicnih estradnih zvezda cija je jedina funkcija izvlacenje sponzorstava od Javnih preduzeca koja pritom beleze neverovatne munise u poslovanju.

Uzasno je tuzno kada vidite pijanu masu publike u Guci koja dozivljava ekstazu u turbo folku a par nevidljivih i nespomenutih aktera neprimetno vade iz kase javnih preduzeca ogromne svote novca ovog naroda, trpaju u svoje svilene dzepove i kupuju neverovatne kolicine nekretnina po zemlji Srbiji.

Dosta tog i takvog Gorana Bregovica koji je pokrao iste te nase trubace. On je poslednji covek koji u Guci treba da svira.  Napolje iz zemlje veliki kompozitore lopovske muzike! 

VIDEO: POCETAK TRUBACKE REVOLUCIJE

Jer vreme je da je za duhovno zdravlje ovog naroda veoma bitno da se razume da je samo dobro nagradjen umetnik - zadovoljan umetnik koji je kao takav, kreativan i raspolozen da svira dobro i podize raspolozenje i pozitivan duh  publike i stvara snazan izvozni proizvod. 

Festival na kojem umetnik svira narucene pesme bi mogao da bude festival sa lose raspolozenim muzicarima i jos losije raspolozenom publikom trubaca na kojem ce Gradjanin Adam Tadic morati da objasni zasto ih je nipodastavanjem i bahatoscu rasterao. Sa tacke bezbednosti festivala lose raspolozenje muzicara se moze reflektovati na lose i destruktivno raspolozenje publike i festival pretvoriti u daleko veci problem za koji ni MUP ni Zdravstvene sluzbe ni Vatrogasci nisu pripremljeni. A tada ce moguce posledice biti nesagledive.

Ko je Gradjaninu Tadicu omogucio da nipodastava i lazno informise i domacu javnost o presudi Vrhovnog  Suda Republike Srbije vezano za moju ulogu u Saboru Trubaca, mene koji sam na sve ove probleme pravovremeno ukazivao? On svim snagama sakriva moje komentare ali i nalaze o sopstvenom finansijskom poslovanju kada po zakonu o javnom informisanju ustanova kulture koju vodi ima obavezu javnosti svog poslovanja?

Kakva je to politicka opcija socijalizma bez humanosti u kojem se stvara mogucnost otvorenog negodovanja nezadovoljne publike na ovakvo poslovanje i proteste povodom najave najboljih orkestara koji nece svirati u Guci?

Zasto Gradjanin Tadic reklamira Sabor Trubaca bez imena orkestara koji ce sviratu u Guci?

Da nije Gradjanin Adam Tadic slucajno ostao bez trubaca pred ovaj Sabor?

Kakvom to drustvenom sistemu nas poducava Gradjanin Tadic?

Da li je iko procitao studije Ministarstava Unutrasnjih poslova drugih zemalja u ovakvim situacijama?

Ko ce biti odgovoran za mogucu nastalu stetu i osiguravajuce nadoknade prouzrokovane laznim informacijama pustenim u medije da je Sabor Trubaca spreman ako stampedo pijanih i drogiranih posetilaca, ozlojedjenih zbog nedostatka programa, nanese povrede neduznim posetiocima, kucevlasnicima ili vlasnicima ugostiteljskih objekata? Da li ce biti odgovoran Adam Tadic ili Drzava Srbija koja je njegov poslodavac koja cita ovo upozorenje? Ko ce tada da nadoknadi nastalu stetu?

Da li je i koji deo drzavnog aparata saucesnik u toj smusenoj amaterskoj raboti Gradjanina Adama Tadica kao clana Glavnog odbora SPSa u saradnji sa poverenikom SNS za Gucu, bivsim predsednikom Opstine Lucani Gradaninom Slobodanom Jolovicem koji su direktno odgovorni za nepostovanje prava trubaca i finansijske zloupotrebe neverovatnih minusnih bilansa. Da li mi ovde govorimo o Gradjanima koji su jednaki pred zakonom sa svakim drzavljaninom Republike Srbije ili je to samo po sebi odlicna tema za aktuelnu fazu pregovora sa Evropskim Komesarom za prosirenje EU na temu implementacije vazecih zakona i funkcionalizacije pravosudja u zemlji Srbiji na primeru poslovanja srpskog festivala sa nemackom firmom?

Ili ce to biti sasvim zgodna prilika da mi se na vrata posalju profesionalne tabadzije koje ce mi zavrnuti siju? (javite mi unapred da ukljucim kamere i pustim vec snimljene filmske materijale podignute na Internet)

Cemu onda potreba za usvajanjem evropskih zakona kada se ne primenjuju?

Cemu cela pozorisna predstava o ispunjavanju visokih standarda Evropske Unije kada visoki funkcioneri ove drzave te zakone ne postuju i javno obmanjuju ovaj narod bez ikakve odgovornosti? Da li nepravdu prema trubacima treba da resava sud u Strasburu? Nemoguce je cak i predvideti sve negativne konotacije ovakvog raspleta...

Jer gospodo ne zaboravite da kljucni deo ovih problema podleze nadleznosti nemackog suda na kojem sud posluje nezavisno od politickih naredbi uobicajenih za srpske sudove.   Treba li ja da vrsim prinudnu naplatu od Republike Srbije da bih u Nemackoj formirao penzioni fond za ugrozene trubace i da  time napravim najgoru mogucu reklamu nase drzave koja nije spremna za Evropu?

Ovo razjasnjenje ce pre ili kasnije morati da daju i Ministar za Kulturu i Ministar za Turizam i Ministar za Infrastrukturu i Ministar za Finansije i na kraju i Premijer Vlade Republike Srbije jer je Gradjanin Tadic clan Glavnog Odbora SPSa a ne postuje odluke Vrhovnog Suda Republike Srbije jer se odluke tog suda na njega ne odnose. Pre nego zauste bla bla odgovor neka razmisle kakve sankcije direktno po medjunarodnom pravu nastaju za nepostovanje autorskih i srodnih prava trubaca zasticenih u Nemackoj autorskoj agenciji GEMA u protivvrednosti 60 transplantacija srca za neku drugu Tijanu kojoj nismo pomogli na vreme zbog iste takve drzave cija se neodgovornost zatice u svim sferama zivota. Ali nek posebno razmisle kakvu ce ulogu dobiti u mom filmu u  kojem nas podrzavaju festivali sa svih kontinenata?

Neka imenovani objasne ko i zasto prikriva izvestaj Budzetske inspekcije Ministarstva finansija o milionskim zloupotrebama budzetskih sredstava koji se odnose na poslovanje istaknutih partijskih clanova SPSa i SNSa koji su se javno programski opredelili za eliminaciju kriminala i korupcije i smanjenje budzetskih rashoda. 

Ko i zasto njih stiti ako se godinama prikrivaju njihovi uzasno losi poslovni bilansi?

Dok se ne dobiju odgovori na ova pitanja postojace Bojkot Sabora Trubaca od strane trubaca jer sam po sebi nastaje zbog nepostovanja osnovnih ljudskih prava na rad 600 trubackih porodica u ovom narodu.  

VIDEO: GUCA - GLADNA DECA TRUBACI

Nepostovanje najvece kulturne manifestacije u zemlji vredja nacionalno bice i inteligencija ovog pametnog ali uspavanog naroda od strane direktno i konkretno odgovorne izvrsne vlasti ovog naroda koja odbija da ovaj problem resi.

Sasvim je jasno da po visegodisnjim izjavama glasnogovornika Sabora Trubaca svake godine u Guci boravi pola miliona posetilaca i potrosi 50 Miliona Evra te da po statutu SOKOJa a na osnovu ovih izjava u medijima, SOKOJ ima puno pravno svojstvo i statutarnu obavezu potrazivanja 5% od ukupnog obrta festivala na ime malih autorskih prava. Dakle svake godine iz trubackog dzepa isklizne 2,5 Miliona Evra koje SOKOJ ima pravo i statutarnu obavezu potrazivanja punog iznosa uz mogucnost zadrzavanja samo statutarno definisane provizije od 8%. Zasto se gospodo kao javno deklarisani borci protiv kriminala i korupcije ustezete da postujete sopstvenu kulturu i sopstveni ugrozeni narod? Zasto SOKOJ ne stiti svoje umetnike po sluzbenoj duznosti? Zasto trubace u zastitu ne uzima ni Ministar Kulture koji je iz premalenog budzeta RS za Kulturu izdvojio znacajna sredstva? Neka razmisli da li time saucestvuje u kriminalnog delatnosti ove dobro organizovane grupe?

Ako ste od ovog naroda dobili plate  i preuzeli vasu radnu obavezu i odgovornost izvrsne vlasti ovoga naroda, zasto onemogucujete nosioce kulturne tradicije ovog naroda da budu placeni za svoj rad isto kao i vi za svoj?

Vise je nego evidentno da novca za tu namenu ima jer su estradne zvezde poslednjih godina na saboru bile placane ozbiljnim honorarima. Da li je tesko prekopirati model poslovnog plana  svakog pravog velikog svetskog festivala, kakvim zelite da prikazete nas dragi i vrlo voljeni Sabor Trubaca, i konacno, jednom za svagda uvedete stavku honorari trubaca i ZAMP? 

Pokazite za pocetak da su Gradjani Adam Tadic, Slobodan Jolovic, Aco Pajovic, Dragan Susic, Radovan Ilic, Velja Ilic, Milutin Mrkonjic, Zivorad Ajdacic, Bratislav Petkovic... zaista gradjani sa jednakim pravima svakog drugog gradanina u nasoj zemlji i bice to dovoljno za pocetak razresenja problema bojkota festivala koji donosi mnogo vecu i nenadoknadivu stetu. 

Prilog: 

Faksimil izvestaja Budzetske Inspekcije Ministarstva Finansija

Serbia a call - film documentary by Dylan Harvey 2008

Princes amongs men - Journey with gypsy musicians by Garth Cartwright

READ ON LINE Princes amongst men

"Back in the early 90s," writes Garth Cartwright, "I chose the Taraf over techno, Esma over Oasis." In this excellent survey of Roma musicians in the Balkans, Cartwright interviews Esma, Taraf and about 20 other bands and musicians, talking his way into their houses and parties, quickly discovering that their crazed nights and chaotic lives make the Gallagher brothers look like innocent little things.

Taraf de Haïdouks are a Roma band, based in Romania, famous for their wild gigs. Taken to play in Switzerland by a Belgian entrepreneur, the Taraf suddenly found themselves thrust into international stardom. They performed for Johnny Depp, then toured with the Kronos Quartet, but couldn't adjust their style; unable to read music or even play the same tune twice, they would disappear on inspired improvisations, leaving Kronos far behind. When Cartwright visits the Taraf, one of them tries to sell him a violin. Another, dapperly dressed in designer clothes, shows off the home that he shares with his wife and two kids - a one-room shack, barely big enough to house a double bed and a wood stove.

Esma Redzepova Teodosievska is a Roma who is also Iraqi, Albanian, Macedonian, Jewish and Muslim. She's fluent in Romani, Macedonian, Serbian and Turkish. A professional singer from the age of 12, she performed for Tito, Gaddafi and Nehru, raised 47 adopted children, campaigns for political reform and has been nominated for the Nobel peace prize twice. According to Cartwright, she is also "amongst the 20th century's most potent singers, the raw, eerie beauty of her voice commensurate with the gospel cry and the imam's call to prayer".

Wherever Cartwright goes, whoever he meets, they seem to be united in their dislike of one person: Goran Bregovic. Through his work on Emir Kusturica's movies - Time of the Gypsies and Underground - Bregovic has been responsible for popularising Roma music. But the Gypsies feel cheated. Again and again, people complain that Kusturica has shown a fake picture of Gypsy life and Bregovic has stolen their music without giving anything in return. According to Cartwright, "Bregovic toured the west playing a pastiche that had critics too lazy to listen to Balkan music acclaim him as a composer of genius." More likely, Bregovic simply had the skills necessary for a commercially successful musician -contacts, business savvy, good cheekbones - whereas many of the Gypsies just play great music.

Cartwright plunges through Serbia, Macedonia, Bulgaria and Romania, pursuing tunes. To capture his passion, he uses a manic prose style, frothing with energy, swinging from panic and confusion to exuberance and complete loss of control. "Girls dance across the square, men stand on rooftops, the atmosphere is relaxed, easy, festive. And then the fires start. A tractor tyre's soaked in gasoline. Snap. Crackle. Pop. Booooooooom. Dense flame. Harsh fumes. Toxic smoke. On they come, the Gypsy zombies, wired on glue and rakija - Here we are now, entertain us! - feeling their way into the night ... "

Up to you, really, whether you find this exhilarating or infuriating. I like it, and I can't help admiring Cartwright's refusal to be objective. He is never cold or dispassionate. He's often drunk, sometimes stoned, occasionally out of control. Now and then he can do nothing but shake his head in astonishment. "Never underestimate the Balkans' ability to deliver the absurd." From most writers, this would seem like a confession of failure, perhaps even a lazy insult, resorting to tired generalisations about the Balkans. But Cartwright's honesty is disarmingly charming, and it's difficult to find anything patronising in someone who writes: "Believe: the band are good. Let me say that again: the band are good, damn, they're cooking!"

The least successful parts of the book are Cartwright's occasional diversions into historical or political analysis. He lacks the depth of knowledge, or even the language, for objective discussions of racism, the Holocaust or the EU's policies. He's far better when he sticks to his own experiences, avoiding generalisations. What distinguishes Cartwright is his style, his verve and his whole-hearted engagement with his subject. The final few pages list about 80 CDs and 20 films by and about Balkan Gypsies; having read the book, you'll find yourself rushing out to buy them.


***
Garth a dear and sympatic person with supprising understanding of gypsy phylosophy for someone from New Zeeland, has been my guest during the festival in Guca in 2002. He needed few days to figure out that half of Guca call me a devil and half of it makes an angel of me. 

Documentarni Film Tuzna Morava / Sad River Morava 2011

Autori filma Srboljub Pesic i Ilija Stankovic su tokom proljeca 2011 hitnom akcijom organizirali spustanje camcem niz tok Juzne Morave kada je regionalno nereseni problem organiziranog odvozenja djubreta pokazao svu velicinu  posle poplava na Jugu Srbije, Istoku Kosova i Sjeveru Makedonije odakle poticu rijeke u slivu Juzne Morave.

Uz pomoc specijalnih jedinica policije i vatrogasaca snimljena je ekoloska katastrofa koja je posle trenutnog prikazivanja na socijalnim mrezama izazvala bijes i lavinu negativnih komentara u Srbiji ali i u susednim zemljama Balkana u kojima je slicna situacija. Cinjenice da je snimateljska ekipa zadobila teske infekcije koze tokom snimanja bila je kap u casi odluke da se preduzme siroka kampanja u medijima. Uplasivsi se od cinjenice da su bukvalno svi stampani mediji i oko 600 web sajtova preneli link sa filmom a zatim i sve Tv stanice u Srbiji film prikazale po nekoliko puta, lokalni festival dokumentarnog filma (BeoDocs) film prikazivali pre svake oficijelne projekcije (176 puta), Srbijansko Ministarsto za Ekologiju hitno improvizira ogromnu akciju ciscenja toka Juzne Morave. Sakuplja se ogromna grupa muzicara (75) koja u roku od tri dana snima muzicku temu ovog filma i formira se mreza ekoloskih organizacija koje kroz suradnju na promociji problema, formiraju mrezu za uzbunjivanje EKOAlarmTV. 

Film je skolski primjer gradjanskog aktivizma kojim se moze spreciti dalje unistenje planete i pokrenuti pucanstvo u zajednicku akciju.

Gypsy Groovz Orchestra Bootlegs released in Serbia during the war and music piracy times 1990-2008

Gypsy Groovz Orchestra on International Music Compilations 2001-2010

First appearance of Gypsy Groovz

Ekrem Sajdic, Ninoslav Demirovic, Dzafer Kurtic trumpets Aca Raimovic, Srba Raimovic reeds Trajce Asanovic, Dragan Muslic, Aca Baterovic, Jemin Zecirovic, Branislav Sajdic tubas Siristar Kurtic, Nezet Asanovic, Goran Milosevic drums, percussion Special Guests: Dusko Goykovich solo trumpet, Ramesh Shotham Percussions lija Stankovic Project Design & Executive Producer

1. PROCVETALO NEBO (Blooming Sky ) 4:56 2. COCEK MAJKA (Mother Of The Chochek) 4:22 3. IGRA PROCISCENJA (Cleansing Dance) 2:46 4. REKA ZELJA (Water Of The Will) 5:35 5. COCEK SRECE (Chochek Of Happiness) 5:58 6. DANGUBA (The Poke) 4:20 7. MOLITVA (Prayer) 4:32 8. CIGANSKO VESELJE (Gypsy Groove Party) 4:40 9. COCEK STRASTI (Chochek Of Passion) 6:13 10. GRESNICA (Sinful Woman) 3:17 11. LJUBAVNI RITAM (Rhythm Of Love) 6:10 12. SRCU MOME RADOSTI (Joy To My Heart) 5:51  In Vranjska Banja, a Roman-Gypsy village of about 600 families, situated in the border region between Serbia and Kosovo, music is played from generation to generation in order to survive. These people's lives are shaped around music. Their song is a universal explanation of life, their only true passion, their way of remembering and keeping the families together. Gypsy Groovz, the orchestra of Vranjska Banja's Ekrem Sajdic, has been selected as the most authentic live band in the history of the "Golden Brass Summit", a music festival that has taken place in Guca/Serbia for 41 years, being called "Serbian Woodstock". Every year in August, hundreds of thousands of people meet in Guca for the biggest brass party in the world. Dozens of bands try to win the title of the "Golden Trumpet" that guarantees them the best-paid gigs and gypsy weddings in the following year. The clue in the selection of this particular band was the warmth of their music and its ability to transfer emotions into the eruption of positive feelings. The tunes on "Rivers Of Happiness" are played in a private or improvised style and represent the cheeriest rarity for the music gourmet. When recording this CD the fellows were in a very good mood for being able to incorporate live improvisations by Dusko Goykovich whom they met for the first time. Goykovich who had been dreaming about this for forty years was in a boyish mood and fresh as ever despite his seventy years. At the beginning both parties held back in mutual estimation but during the recording this changed into a creative explosion with laughter and cheering. An old bebop fox when it comes to improvisation, Goykovich very soon found his place in the music profile of the orchestra but stayed loyal to his own way of playing. In the music of Gypsy Groovz you can hear the historical relations to Indian ragas, Sufi trance music, Egyptian and Armenian melodies, Turkish, Bulgarian and Macedonian patterns, the temper of Spanish flamenco, Sardinian and Dalmatian melodic polyphony, Serbian and Romanian love for variation. Ramesh Shotham, the Indian percussion player from Madras, had never met Ekrem's orchestra before but immediately recognized their story and their music as his own - and added a touch of the ancient Gypsies' Indian roots. Vranjska Banja ist ein 600-Familien-Dorf der Roma im Grenzgebiet zwischen Kosovo und Serbien. Dort dreht sich alles um Musik: Sie bedeutet diesen Menschen seit Generationen Lebensphilosophie, Leidenschaft, Erinnerung, Überlebensstrategie und Zusammenhalt. Gypsy Groovz, Ekrem Sajdics Orchester aus Vranjska Banja, wurde vor kurzem zur authentischsten Live-Band in der Geschichte des "Golden Brass Summit" gewählt. Dieses Festival, auch "Serbisches Woodstock" genannt, findet seit über 40 Jahren im serbischen Guca statt. Dort kommen jedes Jahr im August Hunderttausende Menschen zur größten Brass Party der Welt zusammen. Dutzende von Bands versuchen dabei den Titel "Goldene Trompete" zu gewinnen, der für das folgende Jahr die bestbezahlten Engagements und Zigeunerhochzeiten sichert. Warum wurden die Gypsy Groovz dort ganz besonders ausgezeichnet? Der Grund ist die Wärme ihrer Musik – ihre Fähigkeit, im Hörer positive Gefühle zu wecken und zum Vibrieren zu bringen. Die Stücke auf "Rivers Of Happiness" sind in einem lockeren, improvisierten Stil gespielt und stellen daher eine wertvolle Rarität dar. Bei der Aufnahme der CD waren die Musiker in ausnehmend guter Laune, arbeiteten sie doch zum ersten Mal mit dem weltberühmten Jazz-Trompeter Dusko Goykovich zusammen, der live zu ihrer Musik solierte. Von einem solchen Projekt hatte Goykovich seit 40 Jahren geträumt – und war dementsprechend trotz seiner 70 Jahre in einer jungenhaften und unternehmungslustigen Stimmung. Im Lauf der Aufnahme kam es zur kreativen Explosion, untermalt von Gelächter und Jubel. Aus der Musik der Gypsy Groovz hört man die historische Verwandtschaft der Roma-Tradition zu indischen Ragas, zur Trance-Musik der Sufis, zu ägyptischen und armenischen Melodien, türkischen, bulgarischen und mazedonischen Rhythmen, zur Stimmung des spanischen Flamenco, zur sardischen und dalmatinischen Polyphonie, zur serbischen und rumänischen Variationslust. Ramesh Shotham, der indische Perkussionist aus Madras, hatte Ekrems Orchester nie zuvor gehört, aber erkannte in ihrer Geschichte und Musik seine eigene. Und gab einen Schuss indischer Gypsy-Roots hinzu. ON LINE SHOP: Enja Records Munich